Šta znači BLAŽEN?

» blažen • pridev Ispunjen osećanjem najvećeg zadovoljstva, sreće, presrećan; koji izražava takvo osećanje; koji ispunjava srećom, koji čini srećnim.
Sveti; blagosloven, blagodatan.
ironično: Proklet, nesrećan.
Pokojni, umrli. (rus.)